VITAMINI B GRUPE

ČUVARI ZDRAVLJA I LEPOTE

Posebno se preporučuju trudnicama, dojiljama, starijim osobama, osobama koje dugo koriste antibiotike, kao i za poboljšanje apetita i jačanje organizma nakon bolesti.

Vitamini grupe B su veoma značajni za naše zdravlje. Nedostatak jednog od vitamina iz ove grupe izaziva određene tegobe, ali i upozorava da verovatno nedostaju i ostali vitamini iz ove grupe. Ukoliko se potrebne količine ne unose u organizam kroz redovnu ishranu, onda se preporučuje uzimanje multivitaminskih preparata.

Viamini B grupe (ili B-kompleks vitamina) učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata pri čemu se oslobađa neophodna energija, kao i u metabolizmu masti i proteina. Vitamini B grupe su neophodni za pravilno funkcionisanje jetre, kože, kose, očiju, nervnog sistema itd. Svi B vitamini su rastvorljivi u vodi, što znači da se u organizmu ne skladište u velikoj meri, već se sav višak brzo elimimišu putem urina.

Vitamin B1 (tiamin): Unosi se hranom jer ga samo biljke i neki mikroorganizmi sintetišu. Vitamina B1 ima u cerealijama, povrću, kvascu, bubrezima, jetri i pivu. Pomaže sportistima pri prevenciji umora i raznih stanja uzrokovanih naprezanjem, poboljšava koncentraciju i mentalne sposobnosti. Nedostatak vitamina B1 uzrokuje bolest beri-beri, koja se manifestuje poremećajima centralnog nervnog sistema i slabošću mišića.

Vitamin B2 (riboflavin): Ima ga u kvascu, zelenom povrću, jajima i mleku. Manjak vitamina B2 utiče na zdravlje kože i sluznica, te rožnjače oka. Pojavljuju se ispucali i crveni uglovi usana, upala kapaka, preosetljivost na svetlo, crvenilo rožnjače, glositis (bolan, gladak i crven jezik).

Vitamin B3 (niacin): Pomaže kod povišenog holesterola i triglicerida, pri bolnim menstruacijama, kod akni, fotosenzitivnosti. Nedostatak vitamina B3 dovodi do bolesti zvane pelagra, koju obeležavaju dermatitis, dijareja i demencija. Često se javlja kod osoba čija je ishrana siromašna proteinima. Najbogatiji izvori vitamina B3 su gljive, lisnato tamnozeleno povrće, pivski kvasac, kikiriki, riba i meso.

Vitamin B5 (pantotenska kiselina): Postoji u dva oblika, kao čista pantotenska kiselina i kao njena so kalcijum-pantotenat, koja pomaže pri regulisanju visokog sadržaja holesterola i triglicerida u krvi. Vitamin B5 je važan za zdravlje kose i kože, a smatra se i da pomaže u regeneraciji oštećene kože i zarastanju rana. Izvori vitamina B5 su meso (piletina, ćuretina), riba (posebno losos), žitarice i mahunarke, brokoli i karfiol.

Vitamin B6 (piridoksin): Učestvuje u sintezi neurotransmitera serotonina i norepinefrina, kao i  u formiranju mijelinskog omotača koji okružuje nervne ćelije i učestvuje u prenošenju impulsa.

Blagi nedostatak vitamina B6 je relativno česta pojava, a veći nedostatak izaziva anemiju. Vitamin B6 (piridoksin) je vrlo važan za izgradnju aminokiselina i proteina. Preporučuje se kod raznih bolesti i poremećaja: alkoholizma, autizma, celijakije, povišenog holesterola, bubrežnih kamenaca, astme, ateroskleroze, kao i kod aktivnog bavljenja sportom. Glavni izvori vitamina B6 su meso (posebno jetra i ćureće meso), riba tuna, jaja, mleko, krompir, žitarice, banane, avokado i suvo grožđe.

Vitamin B7 (Vitamin H biotin): Kosa i nokti zahtevaju ovaj vitamin za svoj rast i razvoj. Njegov manjak je redak, a u slučaju da se ipak dogodi, prvi znak je opadanje kose, suva koža, ispucali uglovi usana. Takođe, mogu se javiti i: gubitak apetita, insomnija i depresija. Glavni izvori vitamina B7 (biotina) su šargarepa, kikiriki, sir, banane i gljive, a nalazi se i u kvascu i žumancetu.

Vitamin B9 (folna kiselina): Neophodan je za sazrevanje eritrocita, pa deluje protiv nastanka anemije. Vitamin B9 važan je u sintezi nukleinskih kiselina, za rast i razvoj ćelija i održavanje normalne eritropoeze. Primena folne kiseline primarno se vezuje uz trudnoću zbog delovanja na sprečavanje razvoja nervnih defekata deteta. Deficit folne kiseline je moguć kod alkoholičara i kod žena koje duže vreme koriste antibebi pilule, kada dolazi do anemije, onemogućena je sinteza proteina, i otežana regeneracija ćelija probavnog sistema. Glavni izvori su mahunarke, jetra, pšenične klice, spanać i kelj.

Vitamin B12 (kobalamin): Ima važnu ulogu u sintezi proteina, normalnom rastu i funkciji epitela i stvaranju eritrocita. Nedostatak vitamina B12 izaziva nastanak hroničnog umora, a može dovesti do anemije i nekih neuroloških oštećenja, kao i preosetljivosti kože. Nalazimo ga gotovo isključivo u namirnicama životinjskog porekla (meso, riba, mleko, jaja), posebno u jetri.