PASTE ZA ZUBE

IZABERITE NAJBOLJU

Izbor paste i četkice za zube je ozbiljan posao i uvek je najbolje odabrati, kupiti i koristiti one paste koje vam preporuči stomatolog. To je izuzetno važno ako imate određene tegobe koje zahtevaju posebnu negu. Zato su dobra pasta i četkica ključ uspeha za očuvanje oralnog zdravlja.

Zdrav osmeh je po mnogima najlepši deo našeg lica! Verovali ili ne, briga o oralnom zdravlju datira još iz doba starih Egipćana koji su napravili prvu pastu za zube još 5.000 godina pre nove ere. Po konzistenciji je to bio prah, ni nalik pastama koje danas koristimo. Sadržina tog praha bili su usitnjeni bivolji rogovi, smirna (mirišljava smola slična tamjanu), mlevene ljuske jajeta i sitan pesak vulkanskog kamenja. Verovatno su je koristili tako što su je utrljavali na površinu zuba i na taj način uklanjali naslage sa zuba. Grci i Rimljani su na neki način poboljšali sastav ovog praha dodavanjem praha dobijenog od kostiju i školjki. Rimljani su koristili usitnjenu koru drveta i mirisno bilje da bi čišteći zube osvežili i dah.

Početkom 19. veka prahu za čišćenje zuba dodat je glicerin, pa je on tako dobio konzistenciju sličnu današnjoj pasti. Novi sastojak koji je dodat bio je stroncijum, koji može da smanji osetljivost zuba. Godine 1824. Pasti za zube je prvi put dodat sapun, a 1850. Godine dodata je kreda (kalcijum-karbonat). Prva masovna proizvodnja paste za zube počela je 1873. godine, a pasta za zube upakovana u teglicu proizvedena je 1892. i bila je prijatnog mirisa. U Engleskoj, u Konektikatu, proizvedena je prva pasta za zube u tubi. Njen proizvođač bila je kompanija „Šefild”, koja je kasnije postala čuvena firma „Kolgejt”.

Šta je važno kod odabira paste za zube

Veoma je važno da zubna pasta nije jako abrazivna. Takođe, ona ne mora da ima jak ukus mentola niti mora puno da peni da bi bila efikasna.

Nedavno sam sedela sa kumom koji je doktor neurobioloških nauka, a danas se ozbiljno bavi i homeopatijom. Pitao me je da li postoje na tržištu paste za zube koje ne sadrže komponentu mentola, tj. nane jer je njihovo prisustvo u pastama za zube kod određene grupe pacijenata kontraindikovano. Uvreženo je mišljenje da veštačke arome u pastama osvežavaju dah, međutim one samo privremeno maskiraju neprijatan zadah izazvan bakterijama (fetor ex ore). Činjenica je da trenutno imamo osećaj svežine, ali nismo trajno uklonili loš miris. To se može rešiti visokokvalitetnom oralnom higijenom koja podrazumeva ne samo upotrebu paste za zube već i pravilno četkanje i korišćenje interdentalnih četkica, konca za zube i strugača jezika.

Ukoliko birate aromatične paste, bolje je izabrati paste sa prirodnim biljnim ekstraktima – nana, žalfija, kamilica, nar, šipak… jer ti sastojci imaju antiinflamatorno i antiseptičko dejstvo, dakle nije u pitanju samo maskiranje mirisa.

Za decu se obično savetuju paste koje su ukusnije – voćni ukus (jagoda, banana, tropsko voće) pre nego one s mentolom, jer deca često ne vole „ljute” paste za zube. Deca kod kojih je utvrđen visok rizik za nastanak karijesa mogu koristiti paste za zube sa propisanom količinom fluorida. S obzirom na to da dečica mogu ponekad nespretno da koriste četkicu i pastu, a nekada i da progutaju ostatke paste, preporučuje se da na četkicu nanesu pastu koja odgovara veličini zrna graška. Pored fluorida, postoje dokazi o antikariogenom dejstvu supstance ksilitol u zubnim pastama. Poznato je protektivno svojstvo koje imaju paste za zube sa fluoridima. Adekvatna količina fluora povećava otpornost zuba kod malih pacijenata, sprečavajući nastanak i razvoj karijesa. Sa jedne strane zubi se mehanički čiste, a sa druge oslobađa se dovoljna količina fluora u biosistem pljuvačka- plak-zub. U zubnim pastama se najčešće nalazi natrijum-fluorid, kalaj-fluorid, natrijum-monofluorofosfat, amin-fluorid i zakiseljeni fosfat-fluorid.

Idealna profilaktička koncentracija fluora u pastama za zube bi morala da bude između 1.000 i 1.100 ppm F (1–1,1 mg/g). Paste sa fluorom koristimo od treće godine na sledeći način:

• od druge do šeste godine – 1.000 (+) ppm (dva puta, dnevna količina: zrno graška)

• od šeste godine i više – 1.450 ppm (dva puta, dnevna količina: 1–2 centimetra)

Deci do dve godine zube perite samo četkicom bez paste, posebno ne treba koristiti paste s fluoridima… Pre nego što počnete s korišćenjem paste za zube, treba obratiti pažnju na to da li je dete sposobno da ispere usta.

Pasta peni zahvaljujući sastojku natrijum lauril sulfatu (NLS), i to je isto sredstvo koje se dodaje šamponima, gelovima za tuširanje i proizvodima za čišćenje da bi više penili. Taj dodatak nema nikakvog uticaja na efikasnost paste za zube, čak je dokazano da može štetno da deluje na oralnu mikrofloru tako što uzrokuje rane koje su mikroskopske veličine a iz kojih kasnije mogu da se razviju afte.

Terapijske paste su one paste za zube koje se ne preporučuju za kontinuirano korišćenje. Ono što sa njima stomatolog želi da postigne je odgovarajuće pozitivno delovanje na zdravlje zuba.

Za brzu remineralizaciju postojećih oštećenja gleđi koristi se pasta koja sadrži Recaldent CPP-ACP (kasein fosfopeptid- amorfnog kalcijum fosfata). On vraća ravnotežu minerala zuba, vezujući se za površinu zuba. Mogu je koristiti i trudnice i deca mlađa od šest godina. Takođe su korisne i paste koje sadrže fluor, ali – organski vezan. Na kutiji treba da piše da pasta za zube sadrži amin-fluorid, a ne natrijum- fluorid. Na tržištu postoje paste za zube koje pozitivno deluju i na desni i one koje smanjuju osetljivost zdravih zuba.

Sigurno su vama ili vašem detetu bar jednom stomatolozi u ordinacijskim uslovima uklanjali naslage na zubima pastama za poliranje zuba: ove paste za zube sadrže abrazivna zrnca različitih oblika i promera.

Da li pasta za beljenje zuba zaista izbeli zube

Pasta za izbeljivanje zuba može da izbeli zube uklanjanjem površinskih mrlja, kao što su one od kafe ili duvana. Pasta za izbeljivanje zuba takođe može da se koristi za izbeljivanje posle tretmana beljenja u zubarskoj ordinaciji da bi pomogla u održavanju rezultata beljenja. Za skidanje fleka na površini zuba pasta za izbeljivanje obično sadrži abraziv koji nežno ispolira zube. Neke paste za izbeljivanje sadrže plavi pigment (blue covarine) koji poništava žutu boju zuba, lepi se za površinu zuba i stvara optičku iluziju da su zubi manje žuti.

Koji su nedostaci pasti za beljenje zuba

Ove paste obično su jako abrazivne, te mogu oštetiti gleđ, a neke sadrže izbeljivače koji utiču na prirodnu ravnotežu u ustima. Na tržištu postoje paste za zube koje izbeljuju a ne sadrže izbeljivače ni abrazivne čestice. One su crne boje i sadrže aktivni ugalj, koji nema abrazivni potencijal.

Abrazivi kao što su silicijum-dioksid, kalcijum- karbonat, natrijum-pirofosfat čiste zube od naslaga, fleka nastalih od kafe, čaja i duvana. U pastama se mogu naći i takozvani regeneratori gleđi hidroksilapatit, natrijum-heksametafosfat, natrijum- monofluorfosfat, koji jačaju strukturu zuba, ubrzavaju proces remineralizacije gleđi, sprečavaju nastanak karijesa.

Iako je pasta za izbeljivanje bezbedna za svakodnevnu upotrebu, obavezno sledite preporuke proizvođača. Prekomerna upotreba paste za izbeljivanje zuba može da ošteti zubnu gleđ tokom vremena. Ono što treba da imate na umu jeste to da pasta za izbeljivanje zuba nema kapacitet da promeni prirodnu boju vaših zuba niti može da posvetli mrlje koje se nalaze dublje ispod površine zuba.

Paste za zube na tržištu mogu biti u konzistenciji krema ili gela ili tečnog gela jer su im pridodate i tečnosti za hemijsku kontrolu plaka.

Za kraj, nekima od nas je važno da pasta za zube što više peni, drugima da ima jak ukus, a trećima da izbeljuje zube. Sin me je skoro pitao: Mama, koja paste za zube je najbolja?  Kratko sam odgovorila:

ONA KOJA SE KORISTI!