ORALNA HIGIJENA

KAKO SAČUVATI ZDRAVLJE USNE DUPLJE?

Pravilna higijena usta je najvažnija prevencija nastanka zubnog kamenca, zubnog karijesa i gingivitisa. Naslage treba uklanjati najmanje dva puta dnevno, koristiti konac za zube, pastu za zube sa dodatkom fluorida, odgovarajuću četkicu, rastvore za ispiranje usta na bazi prirodnih antiseptika (ekstrakti žalfije, ekaliptusa, mente) ili pak sintetskih (npr. hlorheksidin).

KOJI SU NAJČEŠĆI PROBLEMI VEZANI ZA LOŠU HIGIJENU USNE DUPLJE?

Zubni kamenac se nakuplja tokom dana oko ivica zuba bez obzira da li se konzumira hrana ili ne. Ukoliko se naslage na vreme ne uklanjaju može da se javi upala desni – gingivitis (desni su upaljene, crvene i blago povučene), koji je reverzibilan i koji se leči. Gingivitis moze da izazove parodontozu, koja ako se ne leči može da dovede do gubitka zuba. Parodontoza je inflamatorno oboljenje koje oštećuje zubno meso, kost i ostale noseće strukture zuba. Nasledni faktor je takođe naglašen kod parodontoze, pa se s tim u vezi može delovati i preventivno.

Sve navedene probleme možemo da sprečimo tako što ćemo redovno odlaziti kod stomatologa na čišćenje kamenca kako bismo onemogućili gomilanje bakterija zajedno sa ostacima hrane na teško dostupnim mestima (između zuba i u zubnim džepovima). Osim toga, potrebno je prati zube odgovarajućom četkicom – za osobe sa osetljivim desnima su najbolje mekane četkice, a u poslednje vreme su sve dostupnije električne četkice, za decu i odrasle.

Izbor pasti za zube je tako veliki da je teško odlučiti – medicinske paste, prirodne paste, sa ili bez sulfata, sa ili bez fluora. Zato je najbolje potražiti savet stomatologa ili farmaceuta, koji vam mogu dati i savet o pravilnoj upotrebi četkice, paste, konca i tečnosti za ispiranje usta.

Neprijatan zadah iz usta (halitoza) se javlja zbog:

• loše higijene zuba i usne duplje

• začinjene hrane (luk), cigarete, kafa

• povraćanja

• poremećaja varenja

• respiratornih infekcija (zapaljenje krajnika, prehlade)

• nekih hroničnih oboljenja (insuficijencija  jetre, bubrežna insuficijencija, dijabetes itd.)

Najvažnije je otkriti uzrok neprijatnog zadaha, odnosno isključiti neko ozbiljno oboljenje. Ako je u pitanju samo loša higijena zuba i usne duplje, ovaj problem se lako rešava uz kvalitetne preparate koji se nalaze u svim dobro snabdevenim apotekama. Afte u ustima javljaju se i kod dece i kod odraslih i predstavljaju bolan i neprijatan problem. Nekada se pojave pojedinačno u obliku tačkice, a nekada se javljaju i u grupama. Možemo ih videti na vrhu jezika, na nepcu, obrazima… Afte su veoma sitne, ali i veoma bolne i zadržavaju se u ustima od sedam do deset dana, a u nekim slučajevima i duže.

Afte se često javljaju posle bolesti kao posledica oslabljenog imuniteta. Osim toga, mogu ih izazvati i nedostaci vitamina i minerala kao i hrana bogata šećerima. Čak i loša oralna higijena može da dovede do pojave afti u ustima, visoka temperatura, stres, herpes, netolerancija na gluten, anemija, ali i neki oblici leukemije, kao i hemioterapija.

Što se tiče ishrane, treba izbegavati ljutu, vruću i hladnu hranu koja dodatno može da pogorša stanje. Afte se mogu lečiti ispiranjem usta kamilicom i žalfijom kao i rastvorom sode bikarbone. Od lekovitih supstanci najčešće su u upotrebi antiseptički rastvori na bazi hlorheksidina. Međutim, većina stomatologa kaže da se afte spontano povlače nakon 7 do 10 dana, a upotreba antiseptičkih rastvora ili čajeva samo olakšava simpome.

Gljivična oboljenja usne duplje najčešće prouzrokuje gljivica Candida albicans, koja se normalno nalazi u usnoj duplji, a aktivira se u određenim stanjima kao što je slabljenje imuniteta, kod pacijenata koji dugo koriste kortikosteroidne preparate i sl. Kandida se poznaje po beličastim naslagama u usnoj duplji, najviše na jeziku, uz osećaj žarenja i peckanja. Ove naslage se relativno lako skidaju, ali se već posle nekoliko sati stvaraju nove, a ako se ne leče prelaze u hroničan oblik kada je sluznica crvena, ali naslaga nema.

Terapija oboljenja usne duplje uključuje upotrebu antiseptičnih rastvora i treba je početi što ranije, a ukoliko su prisutne gljivice treba koristiti i antimikotike. Od rastvora za ispiranje mogu se koristiti rastvor hidrogena, rastvor kalijum-permaganata i rastvor sode bikarbone. Što se tiče lekova na bazi antimikotika, postoji više opcija, a svakako se za savet treba javiti lekaru ili farmaceutu.

GEOGRAFSKI JEZIK – BENIGNO STANJE OZBILJNOG IZGLEDA

Geografski jezik, (lat. lingua geographica), ili benigni migrirajući glositis je bezopasno stanje koje zahvata samu površinu jezika, a manifestuje se u vidu glatkih ružičastih mrlja na jeziku koje su oivičene sivkastim ili belim linijama. Naziv geografski jezik potiče od izgleda jezika koji je izmenjen a pomenute mrlje podsećaju na geografsku kartu. Ostali simptomi su najčešće blago peckanje i osetljivost na određenu vrstu hrane – kiselo, ljuto, toplo, previše začinjeno.

Bez obzira na to što mogu izgledati alarmantno, reč je o benignim promenama koje se povezuju sa stresom, alergijom, dijabetesom, trudnoćom ili povećanom iscrpljenošću. Javlja se takođe i kod dece, a duplo više devojčica nego dečaka ima ovaj problem.

Karakteristično je i to da se mrlje povlače same od sebe da bi se ponovo vratile, na primer, u stanjima oslabljenog imuniteta ili povećanog psiho-fizičkog stresa. Lek ne postoji, ali se može preporučiti ispiranje usne duplje čajevima (žalfija) ili blagim rastvorom sode bikarbone. Takođe, neke studije su pokazale vezu između nedostatka kompleksa vitamina B i geografskog jezika.

NEGA USNE DUPLJE KOD BEBA

Posebnu pažnju treba posvetiti nezi usne duplje novorođenčadi i dece koja sisaju ili dobijaju dohranu preko flašice. S obzirom da ovako mala deca ne peru zube, potrebno je s vremena na vreme očistiti jezik i desni beba komadićem gaze obmotane oko prsta, ili specijalnim „bebi četkicama za zube”. Ove četkice su od silikona ili posebne hipoalergijske gume, navlače se na prst roditelja kao naprstak, a na vrhu imaju mekane bodlje ili kvržice kojima se može očistiti jezik beba a takođe se mogu masirati desni koje su naročito pogođene u periodu rasta zubića.

Gljivice kod beba se poznaju po belim naslagama na jeziku koje je ponekad teško razlikovati od ostataka mleka kod beba koje sisaju. Međutim, ako beba plače i odbija sisanje ili flašicu, ili pravi bolnu grimasu prilikom hranjenja, treba proveriti da li je u pitanju kandida na jeziku.

Masaža desni pomoću glodalica je takođe mogućnost zaraze za bebu, pa uvek treba voditi računa o čistoći bebinog pribora za ishranu i igračaka koje su pogodne za žvakanje i vežbanje zubića. Preporuke koje se tiču sterilizacije bebinih stvari za ishranu se razliku od pedijatra do pedijatra, ali se može reći da je tri meseca po rođenju deteta minimalan period koji se preporučuje radi predostrožnosti.